Tri osobe su nestale u Njujorku, a nestanak jedne od njih istražuje mladi policajac Tomo Mihajlović. Slučajno naleće na mladu čarobnicu i njegov život se menja u korenu. Nije ni sanjao da postoji ono što će uskoro videti. Putuje u svet magije, svet u kojem postoje druge rase i čudesna bića!
Excerpt
Strigorova Šuma
Tomislav Takač
1. poglavlje Čarobnica i Revolveraš
Tri osobe su nestale u Central parku za protekle dve nedelje, i to bez traga. Nisu ostavile nikakvu poruku niti bilo šta slično. Jedna od njih je 36-ogodišnja Elizabet Džonson, tužilac po zanimanju. Jednog lepog jutra otišla je da džogira u parku i tada ju je muž video poslednji put. Poslednja osoba koja ju je videla bio je neki turista, koji je šetao sa ženom i decom i video je kako prelazi nadvožnjak oko 7 ujutru. Ona je bila druga osoba koja je nestala te nedelje. Prva je bio izvesni Bili Timoti, 62-godišnji penzionisani poštar koji je išao u posetu prijatelju koji radi u Prirodnjačkom muzeju. Jedan od pripadnika konjičke policije, izvesni Tomi Johanson, video ga je oko 9 ujutru blizu jezera, i tada je viđen poslednji put. To se dogodilo šest dana pre Elizabetinog nestanka. Treća nestala osoba je 39-ogodišnji taksista Drejk Džensen. On je nestao bez traga pre tri dana.
Ove misli su prolazile kroz glavu 29-ogodišnjeg policajca Tome Mihajlovića, koji je radio na Elizabetinom slučaju. Dok je ispitivao njenog muža, prijatelje i rodbinu, shvatio je da nije poznavala ni Bilia ni Drejka.
Bio je policajac već pet godina i video je sve i svašta, ali ovaj slučaj je bio najkomplikovaniji. Nije imao nikakve tragove, Elizabet nije imala neprijatelja, nekog ko bi želeo da joj naudi ili da je ubije, uprkos činjenici da je tužilac. Ni kolege nisu imale više sreće – ostala dvojica su živela pošteno, nisu se družili sa sumnjivim osobama. Nisu išli u iste restorane, biblioteke i bioskope. Elizabet je, recimo, volela epsku fantastiku, Bili i Drejk nisu išli u bioskop. Drejk je imao kućni bioskop, najčešće je gledao vesterne i avanturističke filmove, dok je Bili gledao krimi i detektivske na video rekorderu. Nisu bili čak ni iste vere: Drejk je bio katolik, Elizabet je bila Mormon, Bili protestant. Ni turista nije mnogo pomogao, zato što je njemu to sve bilo novo i svi mostovi su mu izgledali isto. Ne znajući šta će dalje, Toma je sedeo na klupi i hranio golubove. Odlučio je da ode kući, pošto je sumnjao da će otkriti bilo šta. Polako je ustao i krenuo prema štandu za prodaju hot doga. Neko ga je odjednom zakačio laktom; okrenuo se da bi se izvinio, ali tamo nikoga nije bilo. Nastavio bi dalje, ali je krajičkom oka primetio kako se trava pored staze čudno savija, kao da neko šeta po njoj. Pomislio je da mu se priviđaju stvari, pa se uštinuo da vidi da li sanja. Setio se male kamere u džepu koja je imala infracrveni mod, uključio je i počeo da snima okolo, pokušavajući da uoči nešto. Ugledao je nekog ko se polako šetao prema šumarku, leđima okrenut, na desetak metara od njega. Odlučio je da prati tu osobu I, nakon zumiranja i po kretanju, shvatio je da je reč o osobi ženskog pola koja nosi haljinu. Na leđima je imala neki ranac, u desnoj ruci je držala štap a na glavi je imala šešir sa velikim obodom.
